Lajka

Lajka – Ovaj ruski pas pripada velikoj porodici špiceva, potomaka sojeničkog psa, koji su se razvili u raznim oblastima severne Evrope.

Razlikujemo tri varijeteta lajki: rusko-evropsku, zapadnosibirsku i istočno sibirsku. Rusko-evropska lajka potiče iz najsevemijih delova Evrope a najviše se razvila u centralnom delu Rusije

Istočnosibirska lajka dolazi iz velikih šuma u istočnoj Rusiji a zapadnosibirska lajka potiče iz oblasti severno od Urala. Ovi psi imaju čvrst karakter. Uvek su na oprezu.

Pošto su nepotkupljivi, verni, veoma isključivi i posebno nepoverljivi prema strancima, veoma su dobri čuvari. Nemirni su i bučni, pa nisu stvoreni za život u stanu.

Sva tri varijeteta poseduju odlike nordijskih špiceva ali i razlike koje potvrđuju potrebu postojanja tri različita standarda.

Rusko-evropska lajka visoka je najviše 58 cm do grebena. Veoma je živahna. Njena dlaka je ravna i oštra, veoma zgusnuta u predelu glave i ušiju, malo duža na ostalim delovima tela i formira okovratnik. Poddlaka je gusta. Dlaka može biti crne boje, žućkastosmeđe prošarano crnim, belo, tamna biber-so boja sa belim mrljama ili bela sa tamnim mrljama. Rep je uvijen na leđima u obliku prstena ili srpa.

Istočnosibirska lajka ima guste brkove. Visoka je do 63 cm do grebena. Dlaka je duga, a poddlaka vunasta i gusta. Nosi divan okovratnik.

Zapadnosibirska lajka takođe ima jake brkove. Dugačka je najviše 60 cm do grebena. Ima oštru dlaku koja pokriva veoma razvijenu poddlaku.

Dlaka može biti bela, riđa prošarana crnim, ili biber-so. Crna i bela boja krzna su takođe dozvoljene. Continue reading “Lajka”

Advertisements

Čau-čau

Čau-Čau – Morfološke odlike ovog veoma starog polarnog psa lavljeg izgleda neobično podsećaju na fosilnog psa, starog nekoliko hiljada godina, otkrivenog u Severnoj Americi. Pre 2000 godina čau-čau je već živeo u Kini, gde je predstavljen na brojnim bareljefima. Tada se koristio za čuvanje stada i džunki (vrsta čamca), za vuču i lov. Njegovo meso ponekad se koristilo u ishrani i trgovalo se njegovom kožom.

Na zapadu je ovaj pas otkriven krajem 19. veka. Od tada se njegov život promenio i čau-čau je postao luksuzni pas za društvo. U Britaniji je pomoću selekcije poboljšan njegov ravnodušan karakter i smanjena mu je agresivnost.

Ime pasmine potiče od deformisanog engleskog koji se koristi na Dalekom istoku ali njegovo značenje nije razjašnjeno. Čau-čau je veoma veran, nezavistan, nervozan i osetljiv, zahteva nežnost i odlučnost u ophođenju.

Zbog mačjih crta njegove ličnosti ne može biti servilno poslušan niti je sposoban za velike izraze nežnosti. Ne podnosi da bude vezan.

Čau-čau ima veoma proporcionalno telo i dostojanstveno držanje. Lobanja mu je pljosnata i široka, sa slabo izraženim stopom, njuška je srednje dužine i završava se krupnim nosem koji bi terebalo da bude crne boje, mada je dopušteno da boja nosa bude u skladu sa bojom dlake.

Oči su sitne, tamne i bademaste, a kod plavih i riđih primeraka mogu biti svetle. Uši su male, blago zaobljene na vrhu, uspravne i krute, dosta razmaknute, ali postavljene napred iznad očiju što psu daje karakterističan namršten izgled (scowl).

Čau-čau ima snažne makazaste zube, tamno plav, skoro crn jezik, jedinstven kod pseće vrste. Usne i nepca su takođe crni, a desni bi trebalo da budu iste boje.

Telo je kompaktno i snažne građe. Širok grudni koš je dosta spušten. Leđa su kratka i snažna, slabine jake. Mišićave stražnje noge imaju ravne i spuštene potkolenice, zbog čega mu je hod krut. Rep je postavljen visoko i nosi ga na leđima. Dlaka je gusta, bujna, prava i čvrsta, a poddlaka je meka i vunasta.

Dlaka je jednobojna: crna, plava, riđa, krem ili bela, bez mrlja. Postoji i varijetet čau-čau sa kratkom dlakom za koga, izuzev ovog detalja, važi isti standard.

Opuštene uši, tačkast ili prskan jezik, rep koji se ne drži na leđima ili krzno drugačije boje, smatraju se nedostacima Continue reading “Čau-čau”

Norbotenski špic

Norbotenski špic – Smatra se da ova veoma stara švedska pasmina potiče direktno od sojeničkog psa. Ovaj veoma aktivni, i izdržljivi špic koristio se za vuču lakih saonica i čuvanje kuće.

Veseo, živahan i elegantan, veoma je cenjen pas za društvo. Nežan je i veran i veoma dobro se slaže sa decom.

Norbotenski špic je mišićav pas čije se telo može upisati u kvadrat. Ima lepu glavu sa špicastom njuškom. Izraz njegovih tamnih očiju pokazuje da je ova životinja uvek na oprezu i da su mu čula neprestano budna.

Norbotenski špic Ima prave pokretne uši. Rep elegantno nosi iznad slabina. Dlaka je srednje dužine, gusta i gruba na dodir, a poddlaka je meka.  Iako su kod norbotenskog špica sve boje dozvoljene, najčešća je bela sa narandžasto-riđim mrljama.

Živahan, veseo, prilagodljiv mali pas. Voli decu i sve članove porodice podjednako. Aktivan je, oprezan i hrabar, sa izraženim lovačkim instinktom. Voli da vreme provodi igrajuči se sa omiljenim igračkama. Ne voli dugo biti sam.

Dresura

Jedan je od najinteligentnijih patuljastih pasa. Brzo uči i poštuje čvrsto vođstvo.

Zdravlje

Generalno, ovi psi su veoma zdravi. Zdravstveni problemi koji se retko javljaju su isčašenje kolena i displazija kukova. Continue reading “Norbotenski špic”

Vučji špic

Vučji špic – Ovaj pas pripada jednoj od najstarijiih rasa jer potiče od sojeničkog psa iz Severne Evrope. Najpre rasprostranjen u Holandiji pod imenom Keeshond, vučji špic se najviše razvio u severnoj Nemačkoj na obalama Baltičkog mora

Kišu

Kišu je lep, elegantni pas srednje visine, ležernog i gipkog hoda. Njegovo dostojanstveno držanje, inteligencija, poslušnost i odanost učinili su ga veoma popularnim u Japanu.

Veoma je živahan i ima potrebu da bude fizički aktivan. Kišu je po poreklu  lovac; pripada porodici špiceva.Ovaj pas je čvrste i mišićave građe

Veliki šnaucer

Veliki šnaucer – Ovaj impresivan pas je, po nekima kinolozima, nastao ukrštanjem srednjeg šnaucera, nemačke doge i flandnjskog govedarskog psa. On je, ustvari, preslikana veća varijanta srednjeg šnaucera. Veoma starog porekla, on je verovatno nastao u Virtembergu.